Ne postoje precizni podaci o tome koliko ljudi u Srbiji živi u nepokretnosti koju poseduje. Međutim, sudeći po podacima Eurostata u poslednjih pet godina, a koji se odnose na nama susedne zemlje i ostale zemlje u EU, procenat bi trebao da bude blizak. Rumunija, nama susedna zemlja slične prošlosti (bivša komunistička zemlja) predvodi ovu listu sa čak 95% ljudi koji žive u sopstvenoj nepokretnosti. Odmah tu su i Mađarska, Hrvatska i Bugarska (procenat između 85 i 90%). Za pretpostaviti je da su podaci za Srbiju slični, mada je prejudiciranje uvek rizično.

Na začelju ovih tabela, što za neke moze biti začuđujuće, a za neke ne, nalaze se razvijene zemlje poput Švajcarske (45%), Nemačke (52%), Francuske i Velike Britanije (oko 65%).Iako je standard u ovim zemljama visok i lična primanja među najvećima u svetu, ovakav rezultat se po pravilu objašnjava vrlo visokim cenama nekretnina, mobilnom radnom snagom i modernim načinom zivota.

S druge strane, zemlje Istočne Evrope jos uvek čekaju na transformaciju u moderna društva i pamte vremena kada su se stanovi ,,dobijali” i ,,otkupljivali”. No, da li i građani Srbije stvarno zele da poseduju stan u kom žive ili im odgovara da budu podstanari, kao i veliki broj stanovnika Zapadne Evrope?

Najveći gradski centri u Srbiji, na čelu sa Beogradom, u poslednjih godinu do dve dana doživljavaju ubrzan rast stanogradnje. Rastu broj izgrađenih i prodatih stanova, broj izdatih građevinskih dozvola, a rastu i cene stanova. Uprkos rastu cena, jedan od glavnih generatora tražnje su sve jeftiniji stambeni krediti i nova trka banaka za klijentima. Ipak, mnogi i dalje odlučuju da se ne upuste u avanturu zvanu stambeni kredit vec rentiraju stan.

Razlozi zbog kojih se vecina ljudi odlučuje za kupovinu i posedovanje nekretnine su brojni: dugorocni osecaj sigurnosti, nada da će vrednost nekretnine vremenom narasti, veća sloboda pri korišćenju nekretnine, kupovina kao investicija, poreske olakšice itd.

Ipak, kupovina na kredit ima i neke negativne strane: ozbiljna, dugoročna finansijska obaveza, dodatni troškovi (porezi, osiguranje, održavanje itd.), rizik pada vrednosti na koje vlasnik ne moze da utiče (recesije, visoke kamatne stope, gubitak značaja lokacije itd.), smanjena mobilnost i slično.

Sa druge strane, rentiranje može da ima svoje pozitivne strane. Recimo, podstanar je mobilan, što je idealno za mlade profesionalce. Takođe, kroz rentiranje možete da živite u kraju u kom ne biste mogli da priuštite kupovinu nekretnine. Preseljenje je mnogo jednostavnije, nema dugoročnih troškova održavanja, a cena rente je po pravilu manja od cene kredita, tako da Vam ostaju sredstva za štednju. Ipak, rentiranje ima i negativnu konotaciju: podstanar je vezan ugovorom koji umanjuje slobodu odlučivanja, manje su mogućnosti promena na nepokretnosti, u transakcije vezane za rentiranje su često uključeni agenti što podrazumeva dodatne troškove, rizik neobnavljanja ugovora itd.

Sve u svemu, postoje razlozi u korist i protiv, kako kupovine nepokretnosti na kredit, tako i izdavanja. Naš savet je da dobro razmotrite sve argumente i napravite dugoročan plan, u skladu sa svojim ciljevima i ambicijama. Ukoliko je Vaš jedini cilj krov nad glavom, možda je rentiranje bolji izbor. Ukoliko imate potrebu za osećajem sigurnosti, stambeni kredit nije loša ideja. Važno je da se ne upuštate u ozbiljne odluke bez saveta stručnih lica. Porazgovarajte sa bankarima i poslušajte šta imaju da ponude, sastanite se sa finansijskim savetnicima koji ce Vam dati osnovne savete u vezi sa investicijama, a svratite i do procenitelja vrednosti nekretnina koji ce Vam dati najbolje informacije o trenutnom stanju na tržistu nekretnina. Tada ćete znati da donosite najbolju odluku.

Valuer insight